Doktorski umetnički projekat:
autor: Jelena Drobac mentor: dr Aleksandra Jovanić, docent
“Slovo o slovu” je umetnički doktorski projekat koji ima za cilj istraživanje tipografije u praksi, ali i u širem društvenom i istorijskom kontekstu. U doba rane štampe, tipografija je nedvosmisleno govorila o geografskom poreklu i višem društvenom statusu, dok je u savremenom dobu neizostavan deo društvenog pejzaža, čija je osnovna funkcija označavanje, obaveštavanje i usmeravanje. Kvalitet tipografije odražava kulturu društva, a raznovrsnost korespondira sa materijalnim i nematerijalnim bogatstvom jedne sredine, dok smislena i uređena signalizacija je indikator brige i svesti o značaju vizuelne komunikacije i pristupačnosti, a u skladu sa svim navedenim ovaj rad o tipografiji se bavi istom iz društvene, istorijske ali i ontološke perspektive.
Kao kontrapunkt tipografiji koja nas u modernom smislu okružuje od 1450. godine, i otada se vrlo stidljivo menjala, internet postoji zadnjih nekoliko decenija i razvija se u znatno bržem ritmu, shodno vremenu u kom je nastao. Ono što je za njih zajedničko jeste sveprisutnost i konstantno svakodnevno preplitanje, ali udar ova dva koncepta, tj. ova dva medija koji su znatno različiti sa različitim filozofijama, a opet jako povezani i isprepleteni, bi su okosnica rada „Slovo o slovu“.
Polazeći od stare ideje iz 1934. godine Valtera Benjamina da „čitalac i posmatrač postanu saradnici i učesnici u konstrukciji značenja“, odlučila sam da izvršim ogled te ideje u interakciji sa veb sadržajem umetničkog rada zamišljenog kao seriju od osam narativnih kratkih interaktivnih formi sa različitim temama o slovima i pismu:
Putem animacije i ilustracije se prikazuju osnovni elementi i termini anatomije slova kao uvodna priča za naredne interaktivne radove i teorijskom tekstu.
Veza arhitekturnih stilova i stilova oblikovanja slova je višestruko obrađivana u stručnoj literaturi dok se u savremenom dizajnu ove dve grane prepliću pojavom prostorne grafike u XX veku. Rad je urađen tako da su istaknute likovno i tekstualno karakteristike pojedinih pravaca u arhitekturi, i upoređene sa slovima iz iste ere potvrđujući da arhitektura i tipografija su nedvosmisleno povezane i u svakom periodu su bili dobri lakmusi estetike, filosofije i društvene klime.
Za modu su odabrana zaglavlja i logotipi dva ugledna modna časopisa, i po dekadama je praćen izgled grafičkih rešenja i odeće kako bi se utvrdile paralele. Mnogi smatraju Vogue najuticajnijim modnim časopisom sa dvadeset i tri franšize koji je nastao 1892. godine dok je Harpers Bazaar najstariji modni časopis na svetu, nastao 1867. godine, a koji je postavio standarde estetike i sadržaja takvih časopisa, posebno u vreme umetničkog urednika Alekseja Brodoviča, ali i saradnika Man Reja, Endija Vorhola, Ertea i mnogih drugih.
Vizuelno istraživanje razvoja latiničnih slova od crteža do apstraktnih formi kakva su slova. Istraživanje počinje od feničanskog, severno-semitskog jezika nastalog oko XI veka p.n.e. na teritoriji današnjih Sirije, Libana i Izraela, a proširio se po celom Mediteranu. Smatra se da su pojedina slova još starijeg porekla poput Sumerskog, hijeroglifskog (npr. slovo A vodi poreklo od feničanskog alefa što znači bik, ali još dalje od egipatskog apisa) dok su se svakako prenela dalje na sva indoevropska i semitska pisma. Ako imamo na umu da je jezik živa stvar, i da pomalo, ali neprestano evoluira, onda i ne čudi da su za pojedina slova nađeni različiti prevodi iz različitih oblasti i perioda feničanske pismenosti.
Ako se pođe od pretpostavke da je osnovna mera slova antikva, koja je najzastupljenija i prvi samostalno oformljeni štamparski izgled slova, onda su drugi oblici slova poput rukopisnog, groteska, dekorativnih, ali različitih težina i rezova samo stilizacije tog osnovnog oblika koje daju karakter celokupnom izgledu teksta i poruke. Stoga su stilizacije određenih tipova slova date u poređenju sa stilizacijom nasumično odabranog prepoznatljivog pojma – ptice, kako bi se objasnio da način stilizacije nagoveštaj karaktera koji kroz čisto likovni doživljaj koji prati tipografsku estetiku.
Stilizovana priča o sporom istorijskom razvoju i inovacijama na polju štampanih pisama, od Gutenberga do ubrzanosti današnjice, ispričana kroz kretanje konja i karakteristična pisma koje obeležila pojedine epohe. Kretanje se menja od laganog koraka, preko kasa do galopa, koja se i smatraju za tri osnovne brzine kretanja konja, a odgovaraju različitim brzinama u razvoju fontova. Ovde se pojam fonta uzima u prvobitnom obliku jer su to svi slovni i ostali znakovi (brojke, znakovi interpunkcije, specijalni simboli itd.), kojima je zajedničko to da su jednoobrazni i da svojim oblikom odgovaraju jedan drugom, a ne samo u savremenom smislu kao elektronski zapis pisma spremnog za korišćenje na elektronskim uređajima.
Austrijski slikar Egon Šile i njegovi potpisi na slikama su dokaz da se slova i pismo menjaju vremenom, ne samo na širem društvenom nivou, već i na ontološkom. Njegovi potpisi na delima su varirali od jako slobodnih do jako svedenih i geometrizovanih kako se njegov stil i život menjao.
Slovo o slovu je rad zamišljen kao internet interaktivna platforma – autorski sajt gde bi se skupila istraživačka građa i umetnički rad na temu slova i tipografije. Sam sajt se račva na dva dela: teorijski deo sa istraživanjem i studijama slučaja, kao i umetnički rad a koji čini serija od osam narativnih kratkih interaktivnih formi sa različitim temama o slovima i pismu. Zamišljeno je da projektom prevlađuju crna i bela boja i pojednostavljeni linijski crteži kao kontra-teža bogatom koloritu i raznovrsnosti estetike dostupnom na internetu, kao povratak korenima tipografije. Crvena boja bi se pojavila samo u segmentima i kao naznaka interaktivnosti. Na ovakav način se sajt izvaja u internet moru šarenila, i kao takav bi bio i estetska spona novih i starih medija.
Teorijski rad se bavi pre svega tipografijom, ne toliko sa stanovišta istorije i razvoja, koliko sa stanovišta analize istorijskih paralela, aktuelnih primena i istraživanjem budućeg mogućeg kretanja i razvitka. Tipografija, kao umetnička oblast, funkcioniše više kao niz uputstava i pouka nego kao sistematizovana teoretska građa. Smatra se da tipografija nije intelektualna aktivnost nego skupina praktičnih saveta i uputa nasleđenih iz istorije i iskustva ranih tipografa, povremeno upotpunjena novim saznanjima. Iako se tipografija gotovo uvek trudi da zadovolji estetska, tehničko-tehnološka, funkcionalna i ergonomska pravila, postavljena vrlo konkretnim zadatkom, ona i dalje u pojedinim kulturama tek treba da se izbori za svoje mesto. O nenametljivosti i submisivnosti tipografije govori i jedan od najpoznatijih citata Beatris Vard „da tipografija treba da bude nevidljiva“ kao i savremenog francuskog tipografa Žan Fransoa Poršeza da „dobra tipografija odgovara potrebama teme“.
Shodno svemu gore navedenom, a u odsustvu sistema tipografskih teorija i u duhu interdisciplinarnosti teme, teorijsku građu sam bazirala na segmentima psihologije, ergonomije, istorije umetnosti, istorije i teorije grafičkog dizajna, interneta i digitalne umetnosti.
U današnjem svetu živimo duboko uronjeni u svetu slova, interneta i informacija, u kome je sveprisutnost očigledna zajednička spona tipografije i veba. Okosnica rada Slovo o slovu je razmatranje kako dve oblasti koje deluju zajedno, a opet imaju potpuno različite logike i razvojne puteve kohabitiraju, prepliću se i rastu zajedno.
S jedne strane imamo tipografiju koja se razvijala sporo, menjala umereno i danas se i dalje umnogome drži tradicionalnih i pravolinijskih pravila; a sa druge strane, nelinearne i brzo rastuće internet šume. Kontrast između oblasti oblikovanja i upotrebe slova u kome se vekovima vodilo računa o poretku – počev od gradacije slova, odnosa različitih belina i proreda, rasporeda i redosleda slaganja tipografskih elemenata i, a sa druge strane, hiperteksta koji prkosi linearnosti i podložan je volji posmatrača. Tipografija je od početka predmet interesovanja i njom se bavi jedan jako uzak esnafski krug, dok je internet demokratičniji i na izgled pripada svima. I u nastupu se ove dve oblasti kojima se rad Slovo o slovu bavi dijametralno razlikuju – dugo je tipografija bila stidljivi medij koji je pružao potporu drugim umetnostima i oblastima (književnost, izdavaštvo, oglašavanje, signalizacija, itd.) dok je internet trenutno najbučniji dostupan medij.
Zbog svega navedenog, rad pokuša da odgovori na pitanja kako se tipografija snalazi, razvija i opstaje u hirovitom i brzom digitalnom svetu kao i koje su mogućnosti i prepreke koje se mogu pojaviti u budućnosti.
Jelena Drobac Kontakt: www.d-ideashop.com jelenadrobac.blogspot.com
fontovi korišćeni u radu Sinffonia Playfair Hero